Može se reći da je knjiga „Pisma iz Beograda“ moj književni prvenac. Izašla je 1998. godine u izdanju „Gutembergove galaksije“, a sadrži tristotinak aforizama o Beogradu, ali i klasičnih političkih aforizama.
Njena najveća vrednost je što me je uvela u društvo renomiranih srpskih satiričara, jer su se u ediciji, koju je uređivao Aleksandar Baljak, našla i takva imena kao što su Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Momčilo Mihajlović, Dragan Šušić, Raša Papeš…
Korice su delo akademskog slikara i karikaturiste Milenka Mihajlovića.
Odmah pošto je ova knjiga ugledala svetlost dana počeli su da me porede sa Duškom Radovićem, što mi, iskreno, tada nije preterano prijalo, jer me je plašilo i obavezivalo. Nikada sebe nisam uporedio sa tim velikanom naše književnosti, prema čijem radu gajim izuzetno poštovanje.
Stil kojim je pisana ova knjiga, ali i „Beograd, live“ zaista u mnogome podseća na duškoradovićevski, ali to samo znači da smo i on i ja Beograd gledali i voleli na sličan način.
Kada danas prelistam „Pisma iz Beograda“ shvatam da je ona mogla/morala da bude znatno kvalitetnija, i da sam možda mogao da sačekam još koju godinu da bih je objavio, ali koji mladi pisac ima strpljenja za tako nešto?
Speak Your Mind