Pocepani suncobran

„Pocepani suncobran“, knjiga aforizama za decu i o deci, objavljena je 2002. godine u izdanju „Gutembergove galaksije“. U to vreme to je bila jedna od tri objavljene knjige aforizama za decu u celokupnoj domaćoj aforistici. Pre mene u te neistražene vode zagazili su još samo Mitar Mitrović i Zoran T. Popović.

Kad sam počeo da je pišem shvatio sam i zašto takvih knjiga ima tako malo, jer pisati aforizme za decu nije nimalo lako. Pisac mora da pogodi tanani dečji osećaj za smešno i bude vrlo obazriv kako ne bi prešao još tananiju granicu izmedju duhovitog i vulgarnog, što je kod nekih pisaca (u pokušaju) aforizama „za decu“ bio vrlo čest slučaj.

„Pocepani suncobran“ objavljen je u samo 500 primeraka, u vrlo skromnoj opremi. Sem izuzetno nadahnutih korica koje je uradio slikar Milenko Mihajlović, knjiga je vrlo malo ličila na dečju, jer su crteži Vladimira Stojanovića bili crno-beli, a prelom je bio klasičan, aforističarski. Ipak, ova knjiga je „testirana“ u nekoliko beogradskih osnovnih škola i naišla na veoma lep prijem. Autor je svoje primerke mahom poklonio deci svojih prijatelja, dok se ostatak tiraža zagubio u Bermudskom trouglu izdavača, knjižara i akvizitera.
Ipak, slobodno mogu reći da je „Pocepani suncobran“ mnoge moje kolege aforističare inspirisao da se ozbiljnije pozabave ovim žanrom, a meni pomogao da deset godina kasnije „napravim“ znatno sadržajniju i lepšu knjigu aforizama za decu – „Smejalice“.