Naturščik kod Olje Bećković (1)

Ima li, braćo, koga među nama ko nije bar jednom zamišljao sebe kako sedi preko puta Olje Bećković, prebira po utiscima nedelje, analizira, zaključuje i milionskom auditorijumu saopštava svoje Mišljenje? Priznajem, ja sam zamišljao i više nego jednom,  za taj krajnje neizvesni nastup imam i spreman autfit (sivi džemper sa belom košuljom, elegatno ali ne i uštogljeno i slaže se sa onim plavičastim blještavilom u studiju, jel da?) spremio sam i par duhovitih doskočica u slučaju da me Olja pritera u ćošak već kako zna, imam i svoj utisak koji nije na listi, ali, ali…
Godine prolaze a poziva od Olje nema pa nema. Jednom smo, doduše, u Sava centru sedeli baš jedno pored drugog, beše to na proslavi desetogodišnjice „Telekoma Srbija“, do zla boga dosadnoj i dugačkoj ceremoniji,  eto prilike  da na licu mesta iskažem svu vrcavost svog duha, ali avaj, ko za inat jezik mi se baš tada vezao u čvor, sam sam sebi ličio na onu žabu iz crtanog filma što pred publikom nit romori nit govori, dočim kad je sama igra ko Fred Aster, elem mojih pet minuta, kojih ustinu bejaše više od 90, slavno propadoše, Olja ustade i ode nesvesna kakvog je gosta već te nedelje mogla imati.
U tom neznanju živi i dan danas, u goste je po mojoj računici pozvala već svakog petog punoletnog građanina Srbije, Đorđe Vukadinović Babuška bio je cirka 58 puta, Dragoljuba Žarkovića Žareta žena nedeljom više i ne planira za večeru, Teofilu Pančiću izraslo je bar pola metra kose dok je sedeo  studiju, na vruću stolicu dospela je čak i Jelena Karleuša, ali za samoukog satiričara iz Kaluđerice mesta nema!
Pretprošle godine bejah javno u TRN-u stao na njenu stranu kad je nešto Bogoljub Karić sa (ne)poznate lokacije beše napao, mišljah dobro čini i dobrom se nadaj, ali jok, od Olje ni traga ni glasa. I već kad sam pomislio da se za Gosta nikada neću kvalifikovati prst sudbine učini svoje, prebirajući neki dan po svojim nesabranim delima naiđem na tri aforizma koja mi uliše novu nadu i elan.
„Demokratska stranka saopštava da poštuje sve političke protivnike, a naročito svog počasnog predsednika!“ (15. novembar 2013.), „Vlada je pala, ali molimo vas da ovu vest ne širite kako ne bi došlo do uznemiravanja premijera“ (9. decembar 2013. i „Vanredni izbori u Srbiji bili bi potpuno nepotrebni, neracionalni i nelogični. Dakle, biće ih! (21. decembar 2013.)
Čekaj malo, Ljubenoviću, rekoh sebi, ne čine li tebe ovi skoro pa proročanski aforizmi, objavljeni na stranici „Novosti“, više od pukog zasmejavača javnosti, možeš li sebe već i nazvati političkim analitičarem? Mogu, odgovorih kao iz topa sam sebi, jer uistinu koji je još to naš slavni analitičar sve ove događaje tako precizno i jasno predvideo? Dobro, znam da će neki od vas odmah reći da predvideti nešto tek mesec ili dva unapred i nije neko proročanstvo, ali to je zato što ne znate da je moja drugarica novinarka Nermina pet dana uoči bombardovanja pitala našeg slavnog analitičara, bivšeg i budućeg ambasadora Predraga Simića, hoće li nas NATO bombardovati, a ovaj mrtav ladan odgovorio „Naravno da neće!“.
U redu, ispred mog analitičarskog imena ne bi stajala   titula „profesor FPN“ kao kod Slaviše Orlovića ili pomenutog Simića, ali neka izvinu i Slaviša i njegova ekselencija Predrag i Pavle Vujisić nije završio FDU pa je bio sjajan glumac, kad je mogao on, što i ja ne bih mogao da budem analitičar –  naturščik!
A gde, moliću lepo, idu svi naši politički analitičari pre nego što postanu savetnici ili ambasadori? Zna se,  u „Utisak nedelje“!
Plačite Vukadinoviću i Antoniću, zbogom Marko Blagojeviću, moj sivi džemper zameniće tvoj ljubičasti, doviđenja Dragomire Anđelkoviću nisam te  ni volo, adio Dejane Vuče Stankoviću (da se ja zovem Dejan Vuk oženio bih kakvu Mariju Anu pa nek matičar pukne od muke!), odbijte Vesna, Srbijanka i Sonja, dosta je bilo vašega, vreme je za smenu generacija, stiže novi biserko!
Nova zvezda je rođena, spremna da analizira, brine i proriče i to kad, baš sada kad su izbori na pragu, a ima li lepšeg početka za jednog analitičara – pripravnika nego što je predizborna kampanja. Hvala svima na podršci i strpljenju, hvala Olji što će me pozvati, spremio sam odgovore na sva njena pitanja, ništa me ne sme iznenaditi, izblamirati se sigurno neću (posle Šapićevog nastupa to je unekoliko postalo i nemoguće), svakom kandidatu, partiji i koaliciji  pronikao sam u dušu i namere, samo da Viva Vox otpeva špicu pa ćete čuti.
Ali o tome – posle reklama!

                                                                                                                  Bojan Ljubenović