Dragi moji,
kao što sam vam u prošlom pismu napomenuo srpska svadba poseća na pozorišni komad u kome svako svoju ulogu odigra maestralno. Na primer, čim svatovi uđu u restoran na scenu stupa kakav ujak ili stric kome se numeracija sedenja ne dopada jer smatra da ličnost njegovog ranga zaslužuje daleko bolji pogled na svadbenu tortu ili pevačicu, već šta ko više voli. Incident u najavi pravovremenom intervencijom sprečavaju dežurni mirotvorici, koji nezadovoljniku ekspresno pronalaze rezervni položaj, ali ovaj do kraja večeri ostaje namrgođen i ljut, bojkotujući veselje i stavljajući svima do znanja da nije „ispoštovan“.
Mladenci o tome pojma nemaju dok praćeni zvucima svadbenog marša ulaze u salu i uz pesmu „Svilen konac“, započinju engleski valcer, što je znak da, kao po komandi, svi muškarci u sali salvetama obrišu znoj sa čela i svoje lepše polovine pardoniraju za ples. One, ganute, pristaju uz diskretnu molbu kavaljeru da pripazi na povređeno im kurje oko, koje još od prethodne svadbe nije zacelilo.
U tom trenutku na desetine dece istrže se iz zagrljaja svojih roditelja i poput golubova mira razleti se svuda po sali, (ne povesti decu na svadbu, u Srbiji je očito smrtni greh), da bi do kraja večeri bar jedno od njih iščašilo zglob ili raseklo čelo o ivicu stola, ali to je uračunata kolateralna šteta svake ovdašnje svadbe.
Muzika je do tada već stigla do kuma, glavnog glumca ove već toliko puta igrane predstave. Njegova uloga je da bude veseliji od najveselijeg, raspevaniji od najraspevanijeg i on je igra predano i nadahnuto, naručuje pesme koje nikada ranije ni čuo, troši koliko nikada ranije nije trošio, ljubi one koje nikada ranije nije sreo, pokušava da se popne na stolicu, sto, pevačicu… sve dok ga umornog i isceđenog odatle ne skinu i na milost i nemilost prepuste njegovoj već pobesneloj ženi.
Muzika tada zasvira kolo i to je momenat kada .se svaki svat ratosilja onoga što ga žulja, muškarci razvezuju kravate i skidaju sakoe, žene izuvaju cipele na štikle, a osvedočeni brukači familije ispijaju poslednju čašu kisele vode i naručuju vinjak. A u kolu hiljadu čuda, baba-strina kojoj su već tri puta na sahranu išli igra kao preporođena, ujak neženja, sumnjive seksualne orijentacije, uhvatio se do najlepše devojke, a mladi gitarista ortodoksne pank grupe podvriskuje na „kecu“.
Malo zatim naiđe trenutak poznat kao „pauza za čorbu“, kada se sve utiša i čuje samo srkanje kroz veštačke vilice i škljocanje fotoaparata, jer su mladenci upravo krenuli da se slikaju sa svatovima i prime darove. U njihovoj pratnji uvek je osoba od poverenja, obično tetka obdarena fotografskim pamćenjem, koja sa ozbiljnošću žardarmerijskog narednika proverava koverte i sortira poklone. Mladencima je to prilika da se još jedanput izljube sa svih 278 svatova, ako tog dana ne zapate kakvu kožnu bolest nikad neće.
Na drugoj strani sale mladoženjin otac već sedamanesti minut drži emotivni govor, ali ga niko ne sluša jer svi čekaju da orkestar zasvira pesmu „Moji su drugovi“, pa da, iz nauci još nepoznatog razloga, formiraju vozić i pojure salom. Međutim, na to će još morati da pričekaju, jer se stari svat konačno dokopao muzike, nameran da u narednih dva sata odsluša sve pesme svoje daleke mladosti.
Odjednom se svetla pogase i to je znak da stiže svadbena torta, kojoj svatovi, takođe iz nepoznatog razloga, dugo aplaudiraju. Kad se obredno sečenje torte završi salom se prolomi zaglušujuća buka, to je znak da su stigli trubači, iznenađenje večeri koje nikoga ne iznenadi. Njuhom ruskog hrta šef trubačkog orkestra namah locira najbogatijeg svata kome na uvce dugo svira srpski evergin – „Kalašnjikov“. Pola sale se tada popne na stolove, daske koje i na svadbi život znače i predstava se nastavlja.
Ali, sve što je lepo ima kraj, u neko doba gazda Gavrino osoblje diskretno počne da iz sale iznosi escajg i pijane goste, za mladenačkim stolom ostaju samo mladina sestra od tetke kojoj ni 13. bidermajer sreću nije doneo, i mladoženjin mlađi brat koji se pita gde će ubuduće spavati, jer su se u njegovu dečju sobu večeras uselio mladi bračni par.
Nek je sa srećom!
Vaš
Bojan Ljubenović
Speak Your Mind