Dragi moji,
kao što znate ja nikada nisam važio za nekog naročitog zavodnika, ali daleko od toga da sam baš bez ljubavnog iskustava. U tom pogledu sebe smatram sasvim normalnim muškarcem kome upoznavanje žena ne predstavlja problem. Tačnije, tako je bilo sve dok nisam došao u Srbiju. Ovde je sve krenulo nizbrdo. Moj zavodnički bilans u Srbiji je poražavajuć…i, ako ćemo iskreno, bilansa i nema.
A nije da se nisam trudio, naprotiv. Od svog prvog dana u ovoj zemlji pokušavao sam da nađem devojku. Strancu u tuđini svaki je prijatelj dobrodošao, a devojka šta je do čovekov najbolji prijatelj.
Eh, da samo vidite kakve su ovdašnje žene! Zgodne, doterane, prelepe! Ali, uzalud, neuspeh, do neuspeha, fijasko do fijaska. U početku sam mislio da je problem u meni pa sam promenio frizuru, garderobu prilagodio okolini, istetovirao kinesku izreku na podlaktici, počupao dlake iz nosa. I – ništa! Nula! Zero! Onda sam potražio pomoć prijatelja.
– Kojim si se devojkama udvarao? – upitao me je.
– Pa skoro svim iz zgrade i dobrom delu sa posla – rekoh.
– Kakva greška! – uhvati se on za glavu. – Pa jel ti znaš da naše devojke ne izlaze ni sa kim sa spiska stanara i platnog spiska? To im je princip, čoveče!
– Probao sam ja i kod nepoznatih – objasnih. – Evo baš juče u tramvaju…
– U tramvaju?! – prekinu me. – Pa jesi ti normalan! Ko još prilazi ženama u tramvaju? Odmah pomisle da si neki manijak!
– Tako me je i nazvala – priznadoh. – Ali pre neki dan sam jednoj plavuši prišao u Knez Mihailovoj…
– Prišao si devojci na sred šetališta? – zaprepastio se. – I šta je bilo?
– Prvo mi je rekla ne kupuje humanitarne čestitke, a kad sam joj objasnio da nisam prodavac, tutnula mi je pedeset dinara u džep! Šta to treba da znači?
– To treba da znači da se našim devojkama ne prilazi na ulici…
– Ali samo sam želeo da joj kažem da je lepa i da mi jako dopada…
– E, baš si glup! Pa zna ona i bez tebe da je lepa, ne moraš joj ti govoriti!
– Ne moram?
– Ne. Našoj devojci kad kažeš da je lepa ona umesto „hvala“, kaže „znam“. Ako joj kažeš da je danas lepa ona će pitati „zar nije uvek lepa“: Ne možeš ti njoj toliko komplementirati koliko ona može sebi samoj, zapamti!
– Bio sam i u jednom noćnom klubu…
– Ajoj! – jeknu on. – Kud si noćnom klubu našao da tražiš devojku! Srpkinje u noćne klubove uopšte ne izlaze zbog mladića, pitaj bilo koju pa će ti reći.
– Nego zbog čega?
– Đavo će ga znati! Izlaze u grupama od 4 do 12 i teško onom ko im priđe. Nisi im valjda poslao piće?
– Jesam…
– Naivčina! Popile su ga i otišle kući, jel da?
– Tačno…A probao sam i preko Fejsbuka…
– Optimisto! Ako misliš da one na profil kače svoje fotke iz kupatila da bi se nekome dopale, silno grešiš! One su tamo isključivo da bi komunicirale s rodbinom i drugaricama iz vrtića. Sa nepoznatim muškarcem ne bi izašle ni mrtve!
Neko vreme smo ćutali. Onda ja rekoh:
– Sutra je Osmi mart…
– Nisi valjda kupio poklone?, skočio je užasnut.
– Jesam, svakoj koleginici po cvet i knjigu…
– Cveće odmah vrati u cvećaru, a knjige prodaj u bescenje!
– Zašto, pobogu?
– Jel ti hoćeš da te izmasakriraju! Polovina će te ispljuvati kao muškog šovinistu, a druga polovina kao ciciju! Koliko večeras pojedi živ krompir, iščaši kuk, oslepi na jedno oko, radi šta znaš, ali sutra se na posao ne pojavljuj!
– Pa dobro, majku mu, kakvog to momka srpske devojke traže?
Moj prijatelj se na trenutak zamislio.
– To sam ih i ja jednom pitao, reče.
– I šta su ti odgovorile?
– Sve do jedne rekoše da samo traže nekog normalnog.
Vaš
Bojan Ljubenović
Speak Your Mind