Dragi moji,
kada prosečna srpska porodica stigne na zimovanje, to je prava zimska čarolija. Čitave godine štedela je za sedam dana boravka na planinskoj lepotici (u Srbiji je svaka planina lepotica), i odricanje se konačno isplatilo. Doduše, glava porodice još ponekad promrmlja da su za te pare mogli da provedu dva raspusta kod njegovih na selu, gde je zimi jednako lepo a sneg je još veći, ali vrlo brzo biva ućutkan i nadglasan.
Prvog dana, čim se raspakuju, izlaze na sneg. Prepoznaćete ih po tome što izgledaju kao šerpasi pripravnici. Otac jednom rukom vuče sanke, u drugoj drži dva kliska i skejtbord, dok majka na leđima nosi ranac sa preobukom, a u rukama steže termos sa čajem, priručnu apoteku i fotoaparat. Zabrađenoj deci majka neprestano savetuje da dišu duboko, jer ovakvog vazduha nema nigde, a otac mrmlja da ima na još jednom mestu samo ne sme da kaže na kom. Čitavo popodne provode napolju, a uveče se promrzli i mokri vraćaju u sobu, ali ko za to još mari kad je na planini tako lepo!
Drugog dana izlaze napolje odlučni da konačno stanu na skije. Majka predlaže da decu upišu u školu skijanja, ali otac to kategorički odbija; sve što njegova deca o tom sportu treba da nauče, naučiće od njega, on je u svom planinskom selu vozio drvene skije još dok se ovi pregoreli instruktori nisu ni rodili. Manirom starog znalca izlazi na stazu i uz borbeni poklič počinje da se spušta praveći veličanstvene zaokrete, sve dok se ispred njega, iznenada i podmuklo, ne pojavi mlada smreka, u koju se on silovito zabija nanoseći nesrećnom četinaru teške telesne povrede, a sebi kontuziju kolena. Ostatak dana provodi kraj staze ispijajući kuvano vino koje tu košta koliko u njegovom zavičaju čitavo bure.
Trećeg dana majka sa decom izlazi sama, dok otac ostaje u sobi da uz flašu piva vida skijaške rane. Vraćaju se u vreme ručka, ali ručka nema jer ranjenik nije podgrejao sarme zato što već treći sat spava kao zaklan. Supruga počinje da gunđa kako joj je dosta i ručkova i mokrih dugačkih gaća, ali je muž uverava da su sve to čari zimovanja i da treba da udahne duboko, jer ovako zdravog vazduha nigde nema.
Četvrtog dana odlučuju da naprave Sneška Belića, ali Sneško uporno odbija da bude napravljen. Žena prebacuje mužu da je običan nesposobnjaković, a on krivicu svaljuje na kakvoću snega od kojeg ni obična grudva ne može da se napravi a kamoli šta veće. U tom ga starije dete ledenicom pogađa posred čela, što izaziva salve smeha i jednu gadnu psovku.
Petog dana deca odbijaju poslušnost, starije ultimativno zahteva da ostane u sobi uz televizor, a mlađe pita kad će već jednom ići na plažu. Pod pretnjom fizičke prinude ipak izlaze napolje, ali se ubrzo vraćaju, jer se piški baš onome kome se rajsferšlus na kineskom skafanderu stalno zaglavljuje. Majka odlučuje da ode do obliženje saune, jer je čula da sauna skida višak kilograma, a otac pristaje da pričuva decu u pola glasa mrmljajući da njoj ni visoka peć u železari ne bi pomogla.
Šestog dana starije dete dobija povišenu temperaturu, a majka upalu sinusa. Otac sa mlađim detetom izlazi na svež vazduh, kad je već platio ekološku taksu ima da se diše i tačka!
Sedmog jutra budi ih snežna mećava. Dok otac u smetu pokušava da pronađe svoj auto, majka u sobi pokušava da pronađe sve čarape. Kako će se spustiti niz planinu pojma nemaju. On podseća da je lepo predalagao da kupe „ladu nivu“, a ne ovog nalickanog „pežoa“, a ona pije bensedin na prazan želudac.
Predveče stižu kući i odmah pozivaju komšije da im prepričaju kako su se na zimovanju divno proveli. A tek što je vazduh!
Vaš
Bojan Ljubenović
Speak Your Mind