Dragi moji,
Srbija je multikonfesiono društvo u kome su ravnopravno zastupljene različite veroisposvesti. Bogovi u koje su ovdašnji vernici verovali kroz vekove su se menjali, pa su se tako smenjivale i jednobožačke i višebožačke religije, koje u Srbiji i danas postoje. Koreni višebožačkih religija sežu u daleku prošlost, jer su ovdašnji narodi od vajkada bili …neodlučni kom bogu da se privole. To ne treba da čudi jer je ponuda bogova na ovim prostorima oduvek bogata i raznovrsna. Religijske razlike često su dovodile do verskih sukoba širih razmera u kojima su pored hiljada vernika stradali i sami bogovi.
Posle jednog takvog rata, sredinom prošlog veka, na ovim prostorima zavladala je jednobožačka religija. Centralno božanstvo te nove vere bio je Bog bratstva i jedinstva. Vernici su ga obožavali više nego ijednog boga pre njega, molili su mu se i zaklinjali na vernost više od četiri decenije. Međutim, iako se svima činilo da je to božanstvo besmrtno, ispostavilo se da ipak nije, pa su posle njegove smrti njegovi sledbenici zapali u versku krizu. Srećom, odmah se pojavio čitav niz novih mesija, koji su verskim siročićima obećavali raj na zemlji i carstva zemaljska, pa je srpsko društvo ubrzo ponovo postalo višebožačko. Skloni mitomaniji i idelopoklonstvu ovdašnji vernici su i od najmanjih bogova ubrzo napravili prava božanstva.
Danas u Srbiji ima više bogova nego ikada. U svakoj mesnoj zajednici, iza svakog šaltera, u svakoj direktorskoj fotelji, u političkoj stranci, skupštini ili vladi, sedi po jedan mali bog. Ali, koliko god da ih je mnogo, u sledbenicima ne oskudevaju, jer u današnjoj Srbiji ateista nema, svako je primoran nekome da se moli.
Za razliku od drugih religija gde bogovi ispunjavaju želje vernicima, u Srbiji je obrnuto – vernici ispunjavaju želje bogova. A bogovi ko bogovi, uvek zahtevaju bespogovornu poslušnost i obožavanje, jer u suprotnom gnev božji ume da bude strašan. Na njihovu sreću, nigde nema tako bogobojažljivih ljudi kao ovde. Vernici se svojih današnjih bogova plaše više nego ikada i spremni da im prinesu svaku žrtvu ne bi li ih odobrovoljili. Da bi bili u milosti božjoj jedni im prinose svoj ponos, drugi svoju mladost, a većina žrtvuje čitav svoj život.
Zato bi svi u Srbiji da budu bogovi. Nema šta neće učiniti dok to ne postanu, nijedan im greh nije stran, dok se uspinju ka vrhu svog Olimpa na boga ne misle. A kad se jednom ustoliče, nema boga da ih neko smeni. Odmah umisle da su besmrtni i svemoćni, da pre njih ničega nije bilo, da od njih sve počinje i da je baš njih dopalo da iznova stvaraju svet. Nanovo smišljaju božje zapovesti, grade božanske hramove i, naravno, prvo sebi stvaraju brade. Kakva su to božanstva, bože me sačuvaj!
Lepo je u Srbiji biti bog. To je zanimanje bog da te vidi. Jedini je problem što iznad svakog boga, postoji jači bog. Kome manji bogovi moraju da se mole, dodvoravaju, prinose žrtve…inače će videti svoga boga! Srpski bogovi ne čine čuda, oni su čuda sami po sebi.
Meni se čini da će sa takvim bogovima ovde sve će otići u božju mater!
Vaš
Bojan Ljubenović
Speak Your Mind