Beograd, 2. avgust 2026. – Beogradski dnevni list „Večernje novosti“ objavio je u nedelju, 2. avgusta 2026. godine veliki intervju sa piscem Bojanom Ljubenovićem. Intervju prenosima u celosti:
„DRUŽINA CRNOG LUKA“ NOVI ROMAN ZA DECU BOJANA LJUBENOVIĆA
Dobre knjige popravljaju ljudske duše
- Sta vas je podstaklo na ovu nesvakidasnju pricu sa jos neobicnijim junacima?
-Odasvud ćete čuti da je u umetnosti već sve napisano, naslikano ili snimljeno i da je gotovo nemoguće stvoriti nešto novo ili bar nesvakidašnje. Ja se sa tim samo delimično slažem, smatram naime da vrata originalnog još nisu sasvim zatvorena već da još stoje delimično odškrinuta i da se kroz taj prolaz može provući još štogođ novog. Zato sam za junake svoje nove knjige „Družina Crnog Luka“ odabrao povrće i voće, jer taj motiv nije često korišćen u književnosti za decu. I gle, ispade da moji novi junaci pružaju mnogo mogućnosti za poigravanje maštom, zanimljivu priču i neizbežni humor. Uživao sam slikajući karaktere mudrog brokolija i malo pokvarenog đumbira, svađajući crni i beli krompir ili opisujući kako se dulek i lubenica zaljubljuju jedno u drugo. Ko bi rekao da povrće može da bude tako zabavno!
- U vasim knjigama za decu i mlade u po pravilu veoma zanimljivim pricama provlaci se i po neka pouka. Koja je to u ovoj knjizi?
Uprkos tome što i mali i veliki čitaoci moje ime obično vezuju za humor, moj primarni motiv za stvaranje knjiga za decu nije da mališane samo zabavim već i da ih ponečemu i naučim. Verujem da su pisci za decu mala ali važna karika u procesu vaspitanju i formiranju njihovih ličnosti. Pored roditelja, vaspitača i učitelja pisci imaju dobar komad odgovornosti da neko dete jednoga dana postane dobar čovek. Zato u svim mojim knjigama decu učim osnovnim ljudskim vrednostima kao što su poštenje, hrabrost, solidarnost, dobrota. Konkretno, u ovoj knjizi voće i povrće je zatvoreno u jednom mračnom podrumu, poprskano svim i svačim i tako zatrovano čeka svoj red da dođe pod veliki, crni nož. Ali, iznenada moji junaci odlučuju da pobegnu iz špajza, osvoje svoju slobodu i okupaju se bistrom potoku. Za taj poduhvat biće im porebno mnogo hrabrosti, solidarnosti i spremnosti na rizik, ali bez tih osobina nijedno veliko postignuće nije moguće.
- Vaše knjige za decu čitaju i odrasli?
To je bilo veliko ali lepo iznenađenje za mene. Nisam očekivao da će moje dečje knjige početi da čitaju i roditelji i bake i deke. U početku sam mislio da je u pitanju greška, ali sam iz njihovih odgovora shvatio da je i odraslima potrebno da iznova pronađu dete u sebi i podsete se nekih važnih pouka koje knjige za mališane nose. Zato i kažem da ja pišem knjige za decu i detinjaste.
- Na kraju romana pojavio se pisac koji lezi kraj potoka cekajuci inspiraciju…
Blago njemu kad ima taj luksuz da može da leži i čeka inspiraciju. Šalim se naravno, ali ko bi bolje svetu preneo jednu ovako neobičnu priču o povrću koje se bori za slobodu od jednog pisca. Pitaju me čitaoci da li sam to ja, ali ja mudro ćutim, jer ni sam ne znam mogu li se nazvati piscem. Sebi više ličim na majstora za popravku ljudskih duša. Posle društvenih potresa koje svakodnevno imamo mnoge naše duše su ozbiljno oštećene a neke i srušene do temelja. Verujem da dobra knjiga može da pomogne da se one poprave ili dignu iz pepela. Umetnost ima tu moć.
- Danas se sve vise postavlja pitanje sta uciniti da malisani ne postanu veliki zavisnici od novih zavodljivih tehnologija.
To je jedno od najvažnijih pitanja koje stoji pred našim društvom i mi moramo brzo da odgovorimo na njega, jer svake godine sve više dece okreće leđa knjigama. Pred tom činjenicom ne smemo da žmurimo, već da donesemo stratešku odluku da li nam je kao državi i društvu stalo da deca čitaju knjige ili ćemo ih potpuno prepustiti novitetima sa interneta. Ukoliko jeste, onda svi, od ministarstava prosvete i kulture pa do roditelja, bibliotekara, pisaca, učitelja i izdavača moramo da sednemo za sto i nađemo rešenje. Knjizi moramo pomoći da nađe put do dece, jer ona to ne može sama. To je ne smo kulturni već i patriotski zadatak.
- Sta je za vas veci izazov, pisanja za odrasle ili malisane?
Teško je i jedno i drugo ali je mnogo lepše pisati za decu nego za odrasle. Umem da kažem da kad pišem satirične aforizme, priče ili romane svoje pero umačem u žuč, dok kad pišem za decu, umačem ga u srce. Pored toga pisanje za decu traži mnogo veću odgovornost, jer loša knjiga za odrasle zrelim čitaocima ne može mnogo da naudi, dok loša knjiga za decu može da pokvari čitavo detinjstvo. Zato svima koji žele da budu dečji pisci savetujem da prethodno dvaput razmisle. Budite brokoli a ne đumbir!
- Vaš novi roman za odrasle „Otac“ lepo je prihvaćen od čitalaca. Jeste li se nadali tome?
Posle romana „Da je bolje ne bi valjalo“ koji je postigao izvanredan uspeh malo sam se ustezao da objavim novi, jer nisam bio siguran može li da bude barem na nivou prethodnog. Posle gotovo pet godina skupio sam kuraži i „Laguni“ ponudio novi rukopis. Na moju veliku sreću „Otac“ se odmah dopao čitaocima i čak dva meseca bio na prvom mestu po čitanosti u Srbiji, a i danas je veoma tražena knjiga. I u ovom romanu bavim se našom bližom prošlošću, našim greškama i zabludama koje su nas skupo koštale. Posebno me interesuje fenomen laži, jer je laž postala nezaobilazni deo naše svakodnevice. Čini mi se da istini nikada nije bilo teže da se izbori za svoje mesto, jer se u njenom zatiranju i zamaglivanju ulažu ogromna sredstva, kako kod nas tako i u svetu. I ovaj roman je prožet mojim već dobro poznatim humorom, jer kao što rekoh, bez njega ne mogu.
Pre nekoliko dana bili ste gost Kulturnog ljeta u Herceg Novom, kakve utiske nosite?
Bila mi je velika čast da u kući nobelovca Ive Andrića prestavim svoje književno stvaralaštvo. Iako veoma često nastupam pred publikom ovoga puta imao sam dozu treme, jer nije lako čitati odlomke iz svojih knjiga a znati da tu obitava duh tako velikog pisca. Nadam se da je bio blagonaklon prema meni. Oduševljen sam brojem posetilaca i atmosferom koje vlada na tom prelepom mestu, opšti utisak je da smo imali jedno veoma prijatno i zabavno veče.
Speak Your Mind