Pisma iz Srbije (87) – SANU

Dragi moji, baš kao i sve druge zemlje i Srbija ima svoju akademiju nauka i umetnosti – SANU. Osnovana je pre više od 125 godina, što znači da je  starija od većine svojih članova. Nekad je bila kraljevska, a danas se samo nagađa čija je.

Srbi vrlo cene svoju akademiju i tvrde da je ona jedan od stubova srpstva. Po važnosti je odmah iza fudbalskog kluba Crvena zvezda i mobilnih telefona, a ispred Narodne skupštine i sportskih kladionica.

Srpska akademija nauka i umetnosti bavi se izuzetno značajnim poslovima. Ti poslovi su toliko značajni da niko ne zna koji su, niti se usuđuje da pita. Ipak, Srbi imaju izuzetno poverenje u svoju akademiju i ubeđeni su da će im ona kad-tad saopštiti nešto važno.

SANU je nadstranačka organizacija, koja pricipijelno ne podržava nijednu stranku, sem one koja je trenutno na vlasti. Ne bavi se dnevnom politikom i konkretnim problemima, već strateškim pitanjima i fenomenima. Jedan od omiljenih fenomena SANU je Srpska akademija nauka i umetnosti. SANU se već godinama vrlo pažljivo bavi Srpskom akademijom nauka i umetnosti i uvek dolazi do izenađujućih otkrića.

Svaki Srbin sanja da postane akademik. Biti akademik u Srbije je vrlo ozbiljna stvar. Zato su svi akademici ozbiljni  i zabrinuti. Što je akademik poznatiji, on je zabrinutiji i obrnuto. Svaki akademik je specijalizovao da bude  zabrinut za nešto. Jedni su zabrinuti za srpski jezik i pismo, drugi za srpsko selo, treći za srpski natalitet, a većina za Srbiju kao takvu.

Da bi neko postao akademik za njega mora da glasa najmanje 66 članova akademije. To znači da kandidat mora da bude vrlo druželjubiv čovek. Poželjno je i da bude ugledan, ali nije neopohodno. Češće se dešava da neko prvo postane akademik pa tek onda ugledan, nego suprotno.

Ipak, prijem u Akademiju ne ide lako, jer  svaki akademik čim postane akademik, ustanovi da Akademija ima sasvim dovoljno članova i da posle njega niko i ne zaslužuje to zvanje.

Akademija ima redovne, dopisne i inostrane članove, baš kao i redovne, dopisne i inostrane kandidate. Redovni kandidati su oni koji konkurišu svake treće godine, a dopisni su oni koji protiv akademije pišu otvorena pisma i peticije. Inostrani kandidati i ne znaju da su kandidati sve dok ih Akademija ne iznenadi.   Zli jezici tvrde da titula akademika može da se kupi za deset hiljada evra, ali upućeni kažu da je to obično preterivanje i da ima i akademika koji su to postali potpuno besplatno.

Jednom u četiri godine SANU bira svog predsednika. Izbornu kampanju kandidati sprovode od vrata do vrata, to jeste od kabineta do kabineta. Prvo obiđu kabinet predsednika, pa premijera, pa patrijarha…pa ko dobije najviše glasova taj i pobedi.

Na svakih deceniju ili dve istorijske okolnosti u Srbiji pruže priliku akademicima da pokažu zašto ih smatraju najumnijim Srbima.

Ali, avaj, akademici baš tada ne mogu da se sete.

Vaš

Bojan Ljubenović

 

Speak Your Mind

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.