Pisma iz Srbije (89) – Srbi i smak sveta

Dragi moji, pišem vam ovo pismo samo nekoliko dana pre nego što svet treba da doživi svoj konačni kraj, kako je to drevni narod Maja izvoleo predvideti u svom kalendaru za prostu 2012. godinu. Zašto se kataklizma ima dogoditi baš sada, kojim povodom i na koji način, ne bih vam znao reći, baš kao i što ne znam kako su Maje uspele da predvide tako daleku propast naše civilizacije, dočim o propasti svojoj, koja im je izvesno bila znatno bliža, nisu rekle ni reč.

Ono što sigurno znam jeste da da predstojeći smak sveta građane Srbije nimalo nije zabrinuo, ako ćemo pošteno, oni za to ne daju ni pet para. Niko ovde ne kopa podzemna skloništa, niti gomila zalihe mesnih narezaka, pijaće vode i baterija od jedan i po volt, pa vam puzdano mogu reći da će Srbi smak sveta dočekati krajnje nepripremljeni.
Ovaj, u najmanju ruku, ignorantski odnos mojih domaćina prema predstojećoj sveopštoj katastrofi, zainteresovao me je i naterao da među njima napravim malu anketu sa pitanjem „Plašite li se smaka sveta?“.
– Burazeru, mani me tih gluposti, rekao mi je komšija Mile, autoprevoznik. – Jel vidiš koliki je sneg napadao, nafta mi je smrzla u rezervoaru, čitavo jutro ložim vatru ispod kamiona, meni veći smak sveta ne treba!
– Komšija, mene ne pitajte ništa, odmahnula je rukom komšinica Bosa sa trećeg sprata. – Mi tri dana slavimo Svetog Nikolu, imamo sto gostiju, to vam je gore od svakog smaka sveta, ako ga i bude, meni će dobro doći da se malo odmorim!
– Ja molim Boga da kraj sveta bude pre kraja prvog polugodišta, reče mi Uroš, srednjoškolac. – Naređao sam sedam kečeva ko tarabe, kad ćale bude video knjižicu, biće meni smak sveta svakako!
– I treba da bude smak sveta!, odbrusio mi je Sima penzioner besno. – Četrdeset godina sam pošteno radio, a sad od penzije ni kosti za pasulj ne mogu da kupim! Političari sve živo pokradoše i uništište, sunce im jebem lopovsko! Nema ovoj zemlji sreće bez jednog dobrog smaka sveta sinko, ja da ti kažem!
– Vi to mene zavitlavate?, kontrapitanjem mi je uzvratio Ratko, komšija iz mog ulaza. – Znate li vi da sam ja najpre dao zajam državi u akciji „Za privredni preporod Srbije“, a par meseci kasnije ta ista država mi je zamrznula polovinu stare štednje. Onda su mi Dafina i Jezda odneli preostale devize, a dinarsku ušteđevinu mi je pojela inflacija. Na kraju sam onom prevarantu dao poslednji dinar da bi mi završio stan u sivoj fazi, a on s mojim parama pobego na Maldive. Jel vi stvarno mislite da bi mene smak sveta uplašio?
– Videla sam na Fejbuku da se sprema smak sveta i mislim da je to ekstra!, rekla mi je Milica, studentkinja prve godine Fakulteta za menadžment. – Nadam se da će se neko setiti da organizuje doček pa da se ludo provedemo! Pa ne dešava se smak sveta baš svaki dan, jel da?
– Ja i moja baba smak sveta dočekaćemo kod kuće, rekao mi je čika Laza, pijačni prodavac. – Skromno, u krugu porodice, uz televizor, tako smo i bombardovanje dočekali. Valjda će da se sete da daju neki dobar program, ubiše nas sa ovim reprizama svako veče!
– Je li, burazeru, a u koliko ti je sati taj smak sveta?, pitao me Zoki Rizik. – Mora da će kladionice da izbace neku kvotu na to, pa da ne zakasnim sa uplatom! Oćeš da odigramo jedan tiket po pola?
– Meni je više muka od tih vanrednih stanja – rekao mi je umorno Janko, novinar. – Vanredno stanje zbog snega, vanredno stanje zbog vrućine, vanredno zbog izbora, vanredno zbog Haga, vanredno zbog korupcije…još sad i taj smak sveta!
– Nije, prijatelju, smak sveta za nas Srbe, reče mi mirno profesor Petrović. – Smak sveta je za neke fine zemlje poput Švedske ili Norveške, gde bi tako nešto odjeknulo, imalo efekta i možda nateralo ljude da se zamisle nad sobom i svojim životima. A ovde kod nas taj smak sveta, ako ga bude, niko neće ni primetiti…
Vaš
Bojan Ljubenović

Speak Your Mind

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.