Pisma iz Srbije (92) – Jedna ljubavna priča

Dragi moji,ispričaću vam priču o jednoj burnoj ljubavi. Baš kao i svaka takva priča i ova obiluje neobuzdanim emocijama, izneverenim očekivanjima i čudesnim preokretima.

Sve je počelo pre stotinak godina kada su se to dvoje venčali. Venčanju je, naravno, prethodnilo mnogo godina udvaranja, odmeravanja i procenjivanja. Mlada je bila iz dobre porodice, ali malo sumnjive prošlosti, a mladoženja ugledan, ali hronično siromašan. Svi su znali da se njih dvoje tajno sastaju i kuju planove za budućnost, ali dokaza nije bilo. Sve dok jednoga dana mlada prosto nije odlučila da se preseli kod mladoženje. Za to vreme to nije bilo ništa čudno, bila je 1918. godina i iznenadna venčanja ali i razvodi, u Evropi bili su sasvim normalna stvar.

Kao i u svakom braku i u ovom su prve godine prošle idilično. Mladoženja se pokazao kao pravi muškarac i gazda u kući, a mlada plodna i blagorodna pa je domaćinstvo raslo i napredovalo. Ali, avaj, naiđe Drugi svetski rat i unese pometnju u mnoge brakove pa i u ovaj. Muž pade u zarobljeništvo, a žena kao ratni plen pripade osvajačima. Posle četiri duge godine ratna sreća se okrenu i muž, doduše uz velike žrtve, ponovo osvoji svoju ženu.

Kao i svaki Balkanac u početku ju je optuživao za neverstvo i izdaju, nametao joj osećaj krivice i brojne kazne, ali ubrzo se sve smiri i oni nastaviše tamo gde su stali. Naredne tri decenije živeli su u slozi, a onda, činilo se najednom, u nju uđe neki đavo. Poče da se žali kako joj je u braku tesno, kako joj treba slobode i samostalnosti, kako zaslužuje više. Muž se prevari pa ispuni sve njene želje, misleći da će se na tome završiti.

Naprotiv! Što je on više popuštao ona je više zahtevala i pritom ga sumnjičila da je vara sa nekom drugom, dole sa juga, koja mu je oduvek bila slaba tačka. Tvrdila je još i joj je napunio kuću svojom rodbinom, da je nesposoban i lenj, te da i on i njegova familija, pa i ljubavnice žive na njenoj grbači. E, tu se on razgoropadi, lupi rukom o sto i ukinu joj sve povlastice! Šokirana, ona mu se još jednom bez otpora prepusti, a on naivno pomisli kako je tu stvar jednom za svagda rešio.

Opijen lakoćom pobede, muž postade neumeren i gramziv na sve oko sebe. Šarao je po okolnim zemljama, a svoju ljubav sa juga više nije krio, provodeći sa njom sve više vremena. Kući se vraćao tek kada mu je trebalo novaca i odmora. Nevešt takvom životu i upleten u loše društvo ubrzo je doživeo krah, ostaviši bez svega, pa i bez svoje prve ljubavi.

Tako slabog i skrhanog kod kuće ga dočeka žena sa novim prohtevima. Dosta joj je da živi sa takvim gubitnikom i propalicom, koji sve što dotakne osuši. Ne pristaje više da svoju zaradu deli sa trošadžijom i kockarem, hoće svoju kasu i tačka. Drugi joj već nude bolji život, pa on neka odluči, ili tako ili razvod!

I on, šta će, popušta. Boji se, ako još i ona ode, umreće gladan. S vremena na vreme tek podvikne, da se podseti da može. A ona, još u punoj snazi, pet para za to ne daje. Šta će s njima biti, ne znam. Sumnjam u hepiend.

Eto, dragi moji, to vam je bila priča o stogodišnjem braku Vojvodine i Srbije.

Vaš

Bojan Ljubenović

Speak Your Mind

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.