Pisma iz Srbije (95) – Intelektualac u Srbiji

Dragi moji,
putujući po svetu čovek se sretne sa  raznim ljudima i raznim zanimanjima. U Japanu možete iznajmiti  svog ličnog samuraja, u  Australiji angažovati  lovca na bisere,  u Rusiji se slikati sa ovlašćenim Staljinovim dvojnikom, u Americi unajmiti detektiva za pronalaženje nestalih kućnih ljubimaca… Ipak, u Srbiji sam naišao na zanimanje za koje nikada ranije nisam čuo i koje me je zaintrigiralo više od svih drugih. To zanimanje zove se INTELEKTUALAC.
Biti intelektualac u Srbiji veoma je stara i poštovana profesija, koja je proslavila mnogog pojedinca i othranila brojne porodice. No, put do tog cenjenog zvanja nije nimalo lak.  Laici bi pomislili da je dovoljno samo diplomirati na fakultetu, ali to ni izbliza nije tačno. Mnogi u Srbiji svrše visoke škole, pa nikad ne postanu intelektualci, već tek obični inženjeri, lekari ili pravnici. .
Da bi neko postao intelektualac treba da ima naročite osobine.  Još od najranije mladosti mora se ozbiljno zanimati za sudbinu naroda i države, a već u srednjoj školi na srcu mu mora ležati  briga o čitavom čovečanstvu. Jezik mu mora obilovati tuđicama i latinskim citatima, a gestikulacija biti primerena ozbiljnosti reči koje izgovara. Do fakulteta  treba da ima spremna rešenja za većinu svetskih problema, a već na prvoj godini mora biti mudriji od svojih profesora. Do svršetka školovanja napisaće  nekoliko socioloških studija i par zbirki rodoljubivih pesama i biti aktivan  član bar dve društveno korisne  organizacije.
Do tada će se već izražavati tako da ga ni rođena majka ne razume, a izgledati kao da je otac sam sebi. Kada ispuni sve uslove, biće samo pitanje trenutka kada će njegov talenat prepoznati ovdašnji mediji. Onog dana kada prvi put bude gostovao na  državnoj televiziji postaće  – intelektualac!
Tog momenta svi njegovi problemi biće rešeni. U Srbiji kad jednom postaneš intelektualac više ništa drugo ne moraš da radiš. Po tome je titula srpskog intelektualca  slična tituli engleskog lorda, nosi se doživotno i obezbeđuje brojne povlastice.
Srpskom intelektualcu sva su vrata otvorena. Na proslavama slavnih godišnjica, svečanim akademijama ili književnim večerima sedi u prvom redu i ozbiljno klima glavom. Nezamenljiv je kad treba održati pozdravni govor ili posmrtno slovo. Piše odlične recenzije knjiga koje nije pročitao. Velikodušno prima sva društvena  priznanja, nagrade i stanove.  Nikad se ne smeje, jer je njegova najpreča dužnost da bude zabinut. Od svetskih velikana najradije citira sebe.
O aktuelnoj vlasti ima svoje mišljenje, ali ga nikad ne nosi sa sobom. O bivšoj vlasti misli sve najgore. U kritičnim trenucima po srpsko društvo, službeno je odsutan.
S vremena na  vreme sa intelektualcem svog ranga povede javnu polemiku u uglednim novinama. Makar jednom godišnje potpisnik je peticije protiv nečega. U časovima dokolice sastavlja strategije i memorandume. Kad ga se zaželi pronađe skrivenog unutrašnjeg neprijatelja i napiše mu otvoreno pismo…
I tako, pismo po pismo, peticija po peticija, memorandum po memorandum i obični intelektualac postaje  ugledni intelektualac. A uglednim intelektualcima u Srbiji na raspolaganju je sve.
Jer to su tek majstori  od zanata.
Vaš

Bojan Ljubenović

Speak Your Mind

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.