Decembar 2021. – Poslednjeg meseca u ovoj godini pisac Bojan Ljubenović imao je čitav niz književnih susreta sa čitaocima širom Srbije. Najpre je gostovao u biblioteci „Slovo“ u Lapovu, gde je uz moderaciju direktorke Danijele Vulićević predstavio svoj roman „Da je bolje ne bi valjalo“, a samo nekoliko dana kasnije učestvovao je festivalu humora i satire „Južnjačka uteha“ u Aleksincu.
U tom gradu Ljubenović je imao nekoliko nastupa, najpre je starijoj publici govorio o romanu „Da je bolje ne bi valjalo“, da bi sutradan, u prepodnevim časovima, ima susret sa učenicima mlađih razreda osnovne škole „Karađorđe Petrović“, sa kojima je razgovarao o svojim knjigama za decu. Istog dana u večernjem terminu nastupio je sa kolegama satiričarima na završnoj večeri festivala čitajući svoje političke aforizme.
Po povratku u glavni grad Ljubenović je bio gost na koncertu „Vlade i Bajke“ koji se održao u Zvezdara teatru, a povodom izlaska novog albuma ovog rok dua, pod naslovom „Hodač na žici“. Ljubenovićeva pesma „Povratak“ otvorila je ovaj album, pa je novopečeni tekstopisac imao čast da se obrati publici i objasni kako je do toga došlo.
U sredu, 22. decembra Ljubenović je gostovao u Gradskoj biblioteci u Pančevu gde je predstavio svoje knjige „Pisma iz Srbije“, „Srbijo, Bog ti pomogo“ i „Da je bolje ne vi valjalo“. O njegovom književnom delu govorio je satiričar Aleksandar Čotrić.
Dan kasnije Ljubenović je nastupio na Novogodišnjem satirikonu u maloj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu, gde je publici pročitao svoju satiričnu pesmu „Volim te“.
Danima puštam da mi se slegnu utisci o pročitanom (remek)delu Gospodina Bojana Ljubenovića, uživajući čak i u tome, ali to nikako da se dogodi, te se usuđujem da, pod jakim emocijama izazvanim doživljajem romana „Da je bolje, ne bi valjalo“, napišem „koju“.
Prvo što bih izdvojila kao jedinstvenost svog doživljaja jeste to da sam, odmah nakon završetka čitanja poželela ponovo da čitam upravo pročitan roman! I to i radim, sa jednakim uživanjem, smejući se glasno. Neverovatno, zar ne? Ima knjiga kojima se uvek vraćam, ali da čitam dvaput za redom isto delo, nisam nikada. Takav humor, kao posebno retka začinska biljka koja ostavlja jedinstven ukus, ne sretoh ni u jednom pisanom delu. Prija, kao melem za dušu. Na momente, u toku čitanja, padalo mi je na pamet da predložim uvođenje podvrste književnoumetnickog stila „Stil Ljubenović“ .
Neke, dobre knjige se prosto „štede“ ili „štedljivo troše“ ( ovo sad zvuči kao onaj savet matičara na venčanju ), kako bi nam duže trajale. Sa brakovima uglavnom nije tako, ali sa knjigama, u mom slučaju, jeste. Ipak, roman Bojana Ljubenovića „Da je bolje, ne bi valjalo“ je nemoguće štedeti, jer, čitajući, steknemo, već nakon prve stranice, neku vrstu zavisnosti od priče, saživimo se sa glavnim likom koji čitaocu ubrzo postane idol. Dane praznika u iščekivanju Nove i bolje 2022. godine, pamtiću po svom doživljaju ovog fantastičnog romana. Sve nagrade koje je autor za ovaj roman dobio, sve nedelje na top listi najčitanijih, sve pohvale kojih je pregršt, malo je. Nadam se samo da će život autoru uvek biti naklonjen tako da ne mora ništa drugo da radi već samo da piše. Na radost svih nas, ljubitelja pisane reči.
Iskazujem veliku zahvalnost autoru na prazniku za dušu kojim je ulepšao svet.
Srdačno,
Jelena Fatović Nikolić
Draga Jelena, ovo je jedan od najlepših komentara moje knjige koji sam dobio. Mnogo ste me obradovali. Ovo zavredjuje još poneko kuvano vino 🙂
Hvala mnogo!
Vaš
Bojan